Tek ste se oporavili od prehlade, vratili se na posao i posle dve nedelje ponovo osećate grebanje u grlu. Kolege kašlju, deca donose viruse iz vrtića, a vama se čini da se razbolite čim neko u vašoj blizini kine.
Ako vam se to često dešava, verovatno ste se već zapitali šta je dobro za imunitet kod odraslih i postoji li način da smanjite broj infekcija tokom godine.
Česte prehlade ne znače automatski da imate oslabljen imunitet. Nekada je razlog jednostavno veća izloženost virusima. Ipak, nedostatak sna, dugotrajan stres, ishrana i određeni zdravstveni problemi mogu uticati na sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama.
Napomena
Članak je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za individualni medicinski savet, dijagnostiku ili lečenje.
Šta je dobro za imunitet kod odraslih i od čega početi?
Ako želite da podržite normalno funkcionisanje imunog sistema i smanjite rizik od respiratornih infekcija, obratite pažnju na sledeće navike:
- Spavajte sedam do devet sati. Kratak san povezan je sa većom podložnošću respiratornim infekcijama.
- Krećite se redovno. Brza šetnja, plivanje ili vožnja bicikla nekoliko puta nedeljno mogu doprineti boljem opštem zdravlju.
- Jedite raznovrsno. Povrće, voće, integralne žitarice, kvalitetni izvori proteina i zdrave masti obezbeđuju hranljive materije potrebne imunom sistemu.
- Vodite računa o hroničnom stresu. Dugotrajna psihička napetost može biti povezana sa većom osetljivošću na infekcije.
- Proverite moguće nutritivne nedostatke. Vitamin D, cink i drugi mikronutrijenti važni su za normalnu funkciju imunog sistema, ali dodatni unos nije uvek potreban.
- Smanjite izloženost virusima. Provetravanje prostorija, higijena ruku i preporučena vakcinacija imaju važnu ulogu u prevenciji infekcija.
Prema podacima američkog CDC-a, odrasli u proseku imaju dve do tri prehlade godišnje. To nije granica koja važi za svakoga. Osoba koja radi sa velikim brojem ljudi ili ima malu decu može biti češće izložena različitim virusima.
Važno je i koliko su infekcije teške, koliko traju i da li se između njih potpuno oporavljate.
Ecomer kao dodatna podrška imunitetu
Kada se govori o tome šta je dobro za imunitet kod odraslih, često se postavlja i pitanje suplemenata. Oni mogu imati mesto u svakodnevnoj rutini, ali je važno razumeti šta sadrže i koliko su njihovi efekti istraženi.
Jedan od proizvoda dostupnih na našem tržištu je Ecomer, dodatak ishrani na bazi alkilglicerola iz ulja jetre ajkule.
View this post on Instagram
Alkilgliceroli su prirodna lipidna jedinjenja koja se nalaze i u ljudskom organizmu, uključujući koštanu srž. Njihova uloga u imunom odgovoru bila je predmet naučnih istraživanja.
Ecomer je dostupan u dve formulacije:
- Ecomer – namenjen redovnoj, svakodnevnoj upotrebi.
- Ecomer Forte – sadrži dvostruku koncentraciju aktivnih sastojaka u odnosu na osnovnu formulaciju.
Prema uputstvu proizvođača, za obe verzije preporučuje se jedna kapsula dnevno uz čašu vode, tokom ili posle obroka. Za prve rezultate računajte na najmanje 30 dana redovne upotrebe. Ecomer može da se kombinuje sa drugim vitaminima, a deca, trudnice i dojilje treba prethodno da se posavetuju sa lekarom.
Koliko san zaista utiče na otpornost organizma?
San je jedna od prvih stvari koje ljudi žrtvuju kada imaju previše obaveza. Odlazak u krevet se odlaže zbog posla, telefona ili kućnih poslova, a ujutru se umor nadoknađuje kafom.
Istraživanja pokazuju da takva rutina može imati posledice i po otpornost na infekcije. U studiji objavljenoj 2015. godine u časopisu Sleep istraživači su pratili san 164 zdrave odrasle osobe. Učesnici su zatim kontrolisano izloženi rinovirusu, jednom od najčešćih uzročnika prehlade.
Osobe koje su spavale manje od šest sati imale su više od četiri puta veći odnos izgleda za razvoj kliničke prehlade u poređenju sa onima koje su spavale duže od sedam sati.
To ne znači da ćete se sigurno razboleti posle nekoliko neprospavanih noći, ali pokazuje koliko je redovan san važan.
Ako spavate pet ili šest sati tokom radne nedelje, a vikendom pokušavate da nadoknadite propušteno, bolje je da postepeno pomerite odlazak u krevet nego da tražite još jedan preparat za imunitet.
Zašto je redovno kretanje važno čak i kada nemate vremena za trening
Kada razmišljate o tome šta je dobro za imunitet kod odraslih, ne morate odmah da planirate svakodnevne odlaske u teretanu. Za početak je dovoljno da se više krećete nego sada.
U istraživanju objavljenom u British Journal of Sports Medicine praćene su 1.002 odrasle osobe tokom 12 nedelja u jesenjem i zimskom periodu.
Učesnici koji su prijavljivali aerobnu aktivnost najmanje pet dana nedeljno imali su 43% manje dana sa simptomima infekcije gornjih disajnih puteva u poređenju sa onima koji su bili fizički aktivni jednom nedeljno ili ređe.
Brza šetnja od pola sata, odlazak peške do prodavnice ili vožnja bicikla mogu biti sasvim dobar početak. Važnije je da aktivnost održavate tokom cele godine nego da povremeno trenirate veoma intenzivno.
Stres i česte prehlade – postoji li povezanost?
Verovatno poznajete nekoga ko se gotovo redovno razboli čim završi naporan period na poslu. Možda se to dešava i vama. Veza između stresa i infekcija je nešto što se istražuje se decenijama.
Psiholog Šeldon Koen i saradnici su još 1991. godine sproveli istraživanje. Nakon procene nivoa stresa, 394 zdrave osobe kontrolisano su izložene respiratornim virusima.
Istraživači su utvrdili da su učestalost potvrđenih infekcija i kliničkih prehlada rasle sa nivoom prijavljenog psihološkog stresa. Povezanost je ostala prisutna i nakon uzimanja u obzir drugih faktora, uključujući godine, pušenje i početni imunitet prema virusima.
Naravno, stres ne možete uvek ukloniti. Ali ako već mesecima radite pod pritiskom, loše spavate i nemate vremena za odmor, te okolnosti zaslužuju pažnju.
Koja hrana i vitamini pomažu normalnom funkcionisanju imuniteta?
Kada ljudi istražuju šta je dobro za imunitet kod odraslih, često prvo traže određenu namirnicu: limun, beli luk, đumbir, med ili neki napitak sa velikom količinom vitamina. Nijedna od ovih namirnica ne može sama da spreči infekciju.
Imuni sistem zavisi od dovoljnog unosa energije, proteina, vitamina i minerala. Zato je raznovrsna ishrana važnija od povremenog konzumiranja jedne supernamirnice.
Za svakodnevne obroke treba kombinovati povrće i voće (paprika, citrusi, brokoli, šargarepa, bobičasto voće i sezonske namirnice), proteine (jaja, ribu, meso, mahunarke ili mlečne proizvode), izvore cinka (meso, semenke bundeve, mahunarke i orašaste plodove), zdrave masti (maslinovo ulje, orahe, semenke i ribu), namirnice sa vlaknima (ovsene pahuljice, integralne žitarice, povrće i mahunarke).
Vitamini za imunitet za odrasle – šta su pokazale studije?
Vitamini i minerali neophodni su za normalnu funkciju imunog sistema, ali to ne znači da dodatne količine automatski pružaju veću zaštitu.
Vitamin D
Vitamin D igra važnu ulogu u radu imunog sistema, ali kada je reč o zaštiti od prehlada i respiratornih infekcija, naučne studije daju poprilično pomešane rezultate.
Velika metaanaliza iz 2025. godine, koja je obuhvatila više od 61.000 ljudi, pokazala je da uzimanje vitamina D nema statistički značajan uticaj na smanjenje ukupnog rizika od ovih infekcija.
Zbog toga nema potrebe da na svoju ruku uzimate visoke doze. Ako sumnjate da vam nedostaje ovaj vitamin, najbolje je da se posavetujete sa lekarom, koji će proceniti da li su vam uopšte potrebne analize i dodatna suplementacija.
Vitamin C
Vitamin C je većini prva pomisao čim krenu grebanje u grlu i curenje iz nosa.
Ipak, opsežan Cochrane pregled istraživanja pokazuje da redovno uzimanje ovog vitamina ne pomaže mnogo da se izbegne sama prehlada. Ipak, kod odraslih je prosečno trajanje prehlade bilo oko 8% kraće.
Prava preventivna snaga vitamina C primećena je kod ljudi pod ekstremnim fizičkim naporima. Maratonci i vojnici koji treniraju po smrzavanju imali su primetno koristi od redovnog uzimanja.
Cink
Cink ima važnu ulogu u radu imunog sistema, ali to ne znači da će dodatno uzimanje uvek dati rezultate koje očekujemo.
Novije istraživanje nije pronašlo ubedljive dokaze da cink garantuje zaštitu od prehlade ako ga pijemo preventivno. S druge strane, ukoliko se uzme čim se prehlada pojavi, može skratiti trajanje simptoma za oko dva dana. Ti dokazi su donekle ograničeni, a pojedini učesnici su prijavljivali mučninu, stomačne tegobe i neprijatan ukus u ustima.
Probiotici i imunitet
Značajan deo imunog sistema nalazi se u tkivima povezanim sa crevima, a mikroorganizmi koji žive u digestivnom traktu učestvuju u brojnim procesima važnim za zdravlje. Zbog toga se ispituje i da li određeni probiotici mogu uticati na učestalost respiratornih infekcija.
Rezultati Cochrane studije sugerišu da probiotici mogu smanjiti rizik od infekcija gornjih disajnih puteva, a nešto pouzdaniji dokazi pronađeni su za smanjenje učestalosti ponovljenih infekcija.
Ipak, istraživanja su koristila različite bakterijske sojeve i doze, pa ne možemo zaključiti da svaki probiotik za imunitet ima isti efekat.
Fermentisane namirnice poput jogurta i kefira mogu biti koristan deo raznovrsne ishrane, ali nisu nužno zamena za specifične probiotske preparate korišćene u kliničkim ispitivanjima.
Navike koje smanjuju rizik od infekcija
Kada istražujete šta je dobro za imunitet kod odraslih, lako je zanemariti jednu važnu stvar – smanjenje svakodnevne izloženosti virusima.
Ako radite u kancelariji sa desetak ljudi, redovno provetravanje može pomoći da se smanji koncentracija respiratornih virusa u zatvorenom prostoru. Pranje ruku, naročito pre jela i nakon boravka na javnim mestima, takođe je jednostavna preventivna mera.
Pušenje je još jedan faktor koji ne treba zanemariti. Duvanski dim oštećuje zaštitne mehanizme disajnih puteva i povećava podložnost određenim infekcijama.
Važna je i preporučena vakcinacija, posebno protiv sezonskog gripa. Vakcina ne štiti od svih virusa koji izazivaju prehladu, ali smanjuje rizik od gripa i njegovih ozbiljnih komplikacija.
Ako imate hroničnu bolest ili spadate u rizičnu grupu, razgovarajte sa lekarom o vakcinama koje su za vas preporučene.
Kada česte infekcije mogu ukazivati na zdravstveni problem?
Ako se infekcije stalno ponavljaju, traju neobično dugo ili zahtevaju ozbiljnije lečenje, ne bi trebalo da ih pripisujete samo umoru i stresu.
Ponavljane infekcije su ponekad su povezane sa dijabetesom, drugim hroničnim bolestima, lekovima koji potiskuju imuni odgovor ili ređim poremećajima imuniteta.
Ako često tražite šta je dobro za imunitet kod odraslih jer se mesecima ne osećate potpuno zdravo, pregled je bolji sledeći korak od samostalnog kombinovanja više suplemenata.
Lekar će na osnovu simptoma i istorije bolesti proceniti da li su potrebni krvna slika, dodatne laboratorijske analize ili pregled specijaliste.
Česta pitanja
Zašto se ponovo prehladim čim ozdravim?
Moguće je da ste se zarazili drugim virusom pre nego što ste se potpuno oporavili od prethodne infekcije. Više od 200 respiratornih virusa može izazvati prehladu, pa preležana infekcija ne pruža zaštitu od svih ostalih. Ponekad je u pitanju i produženi kašalj ili zapušenost nosa nakon prve infekcije, a ne nova prehlada.
Da li je moguće da imam alergiju, a ne česte prehlade?
Da. Alergijski rinitis može izazvati kijanje, curenje nosa i zapušenost koji podsećaju na prehladu. Ako se simptomi ponavljaju u isto doba godine, traju nedeljama ili ih prati svrab očiju i nosa, moguće je da je uzrok alergija. Za razliku od virusnih infekcija, alergije ne izazivaju povišenu temperaturu.
Da li uredna krvna slika znači da mi je imunitet dobar?
Broj belih krvnih zrnaca može biti normalan i kod određenih poremećaja imunog odgovora. Ako postoji opravdana sumnja na takav problem, lekar može preporučiti dodatne analize, poput određivanja imunoglobulina IgG, IgA i IgM.
Da li herpes na usni koji se često vraća znači da imam slab imunitet?
Ne nužno. Virus herpesa ostaje u organizmu nakon prve infekcije i može se ponovo aktivirati usled stresa, umora, povišene temperature ili izlaganja suncu. Povremeno pojavljivanje herpesa ne znači automatski da postoji poremećaj imuniteta. Ako su promene veoma česte, izražene ili teško zarastaju, potreban je pregled.
Da li imunitet slabi posle 50. godine?
Imuni sistem se postepeno menja sa starenjem, ali ne postoji određena godina kada naglo počinje da slabi. Kod starijih osoba odgovor na pojedine infekcije i vakcine može biti slabiji, a oporavak sporiji. Zbog toga je važno redovno pratiti zdravstveno stanje i sa lekarom proveriti preporuke za vakcinaciju.
Da li hladan tuš zaista jača imunitet?
Za sada nema dovoljno dokaza da redovno tuširanje hladnom vodom sprečava prehlade. Istraživanje na više od 3.000 odraslih pokazalo je manje izostanaka sa posla zbog bolesti kod osoba koje su se tuširale hladnom vodom, ali ne i značajno smanjenje broja dana tokom kojih su bile bolesne. Zato hladan tuš ne treba posmatrati kao dokazanu metodu zaštite od infekcija.
Da li je moguće imati oslabljen imunitet bez očiglednih simptoma?
Određeni poremećaji imunog sistema mogu dugo ostati neprepoznati, naročito ako ne izazivaju teške infekcije. Ipak, osećaj umora ili povremene prehlade nisu dovoljni da bi se zaključilo da je imunitet oslabljen. Procena zavisi od istorije bolesti, učestalosti i težine infekcija i, kada je potrebno, odgovarajućih laboratorijskih analiza.
